Korak kroz ogledalo roman je o čoveku koji možda nikada nije ni postojao - i o svetu koji možda nikada nije umeo da ga razume. Martin je čovek koji kao da je sam sebe izmislio ne bi li se uklopio u stvarnost koju duboko prezire i koja njega, jednako, ne razume. U tom uzajamnom nerazumevanju brišu se granice između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, između sećanja i iluzije, između života i njegove senke. Vreme gubi čvrstinu, postaje eterično, pretače se iz susreta sa drugima u fragmente svesti koji trepere poput odraza u ogledalu. Martin traga - za sobom, za smislom, za prihvatanjem. Na tom putu suočava se sa manipulacijom, agresijom, sopstvenom hipersenzitivnošću i amnezijom koja istovremeno razara i štiti. Raspet između želje da pripada i straha od smislenog života, prepušta se odnosima sa zagonetnim ženama koje postaju njegovi unutrašnji glasovi. Svaka od njih otkriva pukotine njegove ličnosti, ali i sopstveni bezdan. One su istovremeno ograničenje i strast, nestajanje i žudnja - odrazi u ogledalu pred kojim Martin mora da zastane. Ovo je roman tamnog kolorita i snažnog filozofskog uporišta. Vođeni suptilnim putokazima Radovanovićevog romana, čitaoci su pozvani da poniru u sebe, da razgrnu mrak i raskinu okove svakodnevice. Jer tek kada zakoračimo kroz ogledalo, postajemo spremni da upoznamo ono što jesmo.
