Gorak vetar, nova, sedma po redu zbirka pesama Vladana D. Jovanovica sadrzi sto cetiri pesme. Osim nekoliko (Mrcajevci, Zlatno doba, Uljez...), sve ostale pesme spadaju u ljubavnu poeziju. U njima Jovanovicev lirski subjekt na rafiniran nacin opisuje zal za svoje dve neuzvracene ljubavi. Jednoj iz svojih ranih studentskih dana kad je bio mlad i „zelen", i drugoj, tajnoj, kad je vec dobro bio okusio „gorke plodove saznanja".
Pesme su krcate metaforama sa prilicno hermeticnosti, pa je potreban prilican psihicki napor da bi se, ako je to uopste moguce, razumele. Ali, pesma se ne pise da bi se razumela, vec da bi citalac uzivao dok je cita. U dosta pesama pojavljuju se Sunce, Mesec i zvezde kao kosmicki simboli, dok se s druge strane javljaju Zemlja, Podzemlje, odnosno Donji svet kao simboli plodnosti i onostranosti. Izmedju ta dva sveta su ptice (pesnik) koje ih povezuju. Ovako posmatran Jovanovicev „kosmos" podseca na pesnicki postupak Josipa Sibe Milicica, osnivaca kosmizma u srpskoj avangardnoj poeziji nastaloj neposredno posle Prvog svetskog rata kao odgovor na „bogdanovsku" larpurlartisticku poeziju, koju je glorifikovao knjizevni kriticar Bogdan Popovic, a ciji je jedan od glavnih reprezentanata bio Sima Pandurovic.
Pesnik, zapravo, kao da kaze: „Da mi se ostvarila jedna od dve zivotne ljubavi, ziveo bih u 'svetlosti', ali posto se to nije dogodilo zivim u tami 'Podzemlja'." U nekim pesmama se javlja san kao kompenzacija za pesnikovu „tamnu" javu.
Osim pomenutog znamenitog Hvaranina Sibe Milicica, Jovanovicevo pesnistvo je prozeto uticajima Milosa Crnjanskog, Branka Miljkovica i Vaska Pope. Vecina pesama u zbirci Gorak vetar sastoje se iz cetiri tercine i napisane su u slobodnom stihu, koji je u srpsku poeziju prva uvela Anica Savic Rebac. Na kraju, ubedjeni smo da je najnovija zbirka pesama Vladana D. Jovanovica znacajna pojava na srpskoj pesnickoj sceni.
