Globland - Poezija

Daniel Buinac's first book of poetry for which he was awarded Serbian national award Pegaz. Prva knjiga poezije Buinac Daniela za koju je nagradjen nagradom Pegaz Knjizevne omladine Srbije 1995. godine.

Ljubav - neiscrpan izvor inspiracije umetnika. Ljubav - najlepse osecanje od postanka sveta. Ljubav - neizmerno bogatstvo, najveca radost, magicna rec, razlog za zivot, motiv za budjenje u novom danu... Milenijumima opevavana, oslikavana recima i kistom... I, ma, koliko o njoj pevali i pisali, nikad ne mozemo reci sve. Ona je pokretac sveta i svakog dobra u njemu. Zbog ljubavi padamo, zbog nje se i podizemo. Zbog ljubavi stradamo, zbog nje i zivimo. Zbog ljubavi tugujemo, ali se i radujemo. Ljubav je pored zivota najveci dar od Boga.Zaplovimo sa Ivom Torbicom u more ljubavi, napijmo se dijamantskim kapima sa njenog izvora, nahranimo se njenom nepresusnom lepotom. Neka ova knjiga bude podstrek svakom citaocu, da zivi ljubav i uziva u ljubavnom beskraju! (Lucija Tasic o zbirci pesama Gladni coveka)

Sagledavanje vetrom je sesta knjiga poezije nagradjivanog autora Daniela Buinca. Nakon zbirki pesama Dovoljno odstojanje i Lutanja, u ovoj zbirci autor koristi metaforu vetra da razmesti neposlusne slike iz polomljenog prostor-vremena u stihove, intimne a ogoljene, poklonjene pa ukradene, pocepane pa brizno zakrpane i uvijene u atmosferu nostalgije, kajanja, prociscenja i ponovnog belila.

„Nebeski rukopis" je knjiga odmakle pesnicke mladosti, ali dovoljno promisljena da najavi „profilisanje" evidentnog pesnickog dara. Ne baveci se eksperimentalnim modeliranjem, knjiga je strukturno organizovana kao jedinstven rukopis, tematski usmerena na vecnu poeticku matricu, a izrazajno (formom i jezikom, pre svega) opredmecena kao svesno oblikovani model. Uspela je ova pesnikinja da kroz celu knjigu provuce lirsku liniju koja, u prvom, a narocito u drugom delu, dobija naglaseni misaoni ton. U prvom delu (I) su pesme o strahu od pisanja, o tamnini koja prepokriva svet, o prosvetljavanju puta kroz zivot, neostvarenoj lepoti, otkrivanju smisla besmrtnosti, o prevari sumornog zivota u dvehiljaditim godinama, o pisanju, trajanju, uzvisenom plamenu bica, o pesnicima koji se trude da „poprave svetlo belih Eona", pa i o „udivljenju pisanjem". Drugi deo (II) sa znatno vise rafiniranosti i refleksivnosti pokusava da pronikne u obmanjujuci smisao bajke, koja, neretko, pada pred realnom tezinom stvarnosti u kojoj samo bespostedna borba sa namnozenim silama zla moze doneti uzlet u visine zivota i stvaranja. Treci deo (III), koji u mnogo cemu jeste „nebeski", donosi pesme ljubavne i porodicne, kao logican nastavak prethodnih „pobednickih" asocijacija i meditacija. Ljubav se javlja u punoj platonskoj i culnoj snazi, kao platonska mora i kao culna senzacija. I ovde se ljubav obznanjuje kao temelj sveta, pocetak i dokaz bliskosti, kao skrinja puna snova, vilinskih prica, poljubaca i spajanja, kao potvrda „nestvarnog trenutka" u odnosu na vreme u kome zivimo, preoptereceni svakojakim razocaranjima.

The third book of poetry by awarded author Daniel Buinac. Zbirka pesama Lutanja je treca knjiga nagradjivanog autora Buinac Daniela. Posle Kratkog podsecanja na nit i Dovoljnog odstojanja, u ovoj knjizi autor opeva zaludno iscekivanje povratka.

Svi smo mi na neki nacin ratnici, koji za ljubav i pravdu ginemo, iako cesto u toj borbi padnemo. Najcesce nas drugi namerno saplicu, dok nam nama bitni i voljeni pruzaju svoju ruku, da bismo ponovo ustali. Nakon pada nam cesto ostaju otvorene rane, koje se tesko zacele. Uvek za necim ceznemo i u toj ceznji tiho i neprimetno patimo. Neretko osetimo setu za necim sto je proslo i prohujalo, ali se sa radoscu svega toga secamo i odajemo mu pocast. Ljubav je nasa dadilja i zvezda vodilja. Dok je nje, ima nade za ovaj svet koji zna, i te kako, da bude siv i nepravedan prema svima nama. Ispred vas je moja druga zbirka pesama, kroz koju su, uz niti jakih emocija, ali i delove psihologije, protkane teme poput ljubavi i optimizma, ali i one zivotne. Sve su one sastavni deo nasih licnosti i ispunjavaju nas duh, a bez njih nas zivot ne bi imao smisla i svrhu. Nadam se da cete uzivati u citanju ove knjige. (Autor)

The second book of poetry by Daniel Buinac is an unframed photo of initial years of his self-imposed exile. Dovoljno odstojanje je druga zbirka poezije nagradjivanog autora, neuramljena fotografija njegovih prvih godina dobrovoljnog egzila.

Gorak vetar, nova, sedma po redu zbirka pesama Vladana D. Jovanovica sadrzi sto cetiri pesme. Osim nekoliko (Mrcajevci, Zlatno doba, Uljez...), sve ostale pesme spadaju u ljubavnu poeziju. U njima Jovanovicev lirski subjekt na rafiniran nacin opisuje zal za svoje dve neuzvracene ljubavi. Jednoj iz svojih ranih studentskih dana kad je bio mlad i „zelen", i drugoj, tajnoj, kad je vec dobro bio okusio „gorke plodove saznanja". Pesme su krcate metaforama sa prilicno hermeticnosti, pa je potreban prilican psihicki napor da bi se, ako je to uopste moguce, razumele. Ali, pesma se ne pise da bi se razumela, vec da bi citalac uzivao dok je cita. U dosta pesama pojavljuju se Sunce, Mesec i zvezde kao kosmicki simboli, dok se s druge strane javljaju Zemlja, Podzemlje, odnosno Donji svet kao simboli plodnosti i onostranosti. Izmedju ta dva sveta su ptice (pesnik) koje ih povezuju. Ovako posmatran Jovanovicev „kosmos" podseca na pesnicki postupak Josipa Sibe Milicica, osnivaca kosmizma u srpskoj avangardnoj poeziji nastaloj neposredno posle Prvog svetskog rata kao odgovor na „bogdanovsku" larpurlartisticku poeziju, koju je glorifikovao knjizevni kriticar Bogdan Popovic, a ciji je jedan od glavnih reprezentanata bio Sima Pandurovic. Pesnik, zapravo, kao da kaze: „Da mi se ostvarila jedna od dve zivotne ljubavi, ziveo bih u 'svetlosti', ali posto se to nije dogodilo zivim u tami 'Podzemlja'." U nekim pesmama se javlja san kao kompenzacija za pesnikovu „tamnu" javu. Osim pomenutog znamenitog Hvaranina Sibe Milicica, Jovanovicevo pesnistvo je prozeto uticajima Milosa Crnjanskog, Branka Miljkovica i Vaska Pope. Vecina pesama u zbirci Gorak vetar sastoje se iz cetiri tercine i napisane su u slobodnom stihu, koji je u srpsku poeziju prva uvela Anica Savic Rebac. Na kraju, ubedjeni smo da je najnovija zbirka pesama Vladana D. Jovanovica znacajna pojava na srpskoj pesnickoj sceni.