Globland - Savremena proza

Roman Vladimira Radovanovica je vrlo kompleksan, jer je u njemu na vrlo osoben nacin nacinjen spoj ljubavnog, egzistencijalistickog i detektivskog romana. Sa elementima antiromana, ovo delo odise sa toliko ekstravagantnih knjizevnih elemenata: metafora, lirskih pasaza, lucidnih misli, kontrasta, stvarnih ili zamisljenih (?) dijaloga, erotskih momenata, ljubavnih ekstaza, opisa, paradoksa i narocito kontradikcija da predstavlja veliko osvezenje za nasu knjizevnu scenu. Svojevremeno je Stefan Malarme, veliki francuski simbolisticki pesnik, rekao da je glavna karakteristika zivota za duhovno osvescenog coveka "nemoc" koja se manifestuje kao "kriza", a iz koje je izlaz jedino stvaranje umetnickog, konkretno knjizevnog, dela, a po svemu sudeci da je tako, onda je Vladimir Radovanovic svojim pisanjem uopste, a narocito ovog romana pronasao pravi "lek" za egzistencijalnu krizu savremenog coveka. (Vladan D. Jovanovic) Vladimir pise "kao zmaj" jer to je njegov dar od Boga. Grize u samu srz svoga bica, kida sebi meso, ne zali bolove, nigde ne stedi. Razumljivo je da za takvo putovanje kroz samokasapljenje ne moze svako imati kartu, nit biti saputnik. Ali se mora zapitati (jer je u ljudskoj prirodi radoznalost genetski zapis) - sta se iza tolikog bola krije, da li su tamo odgovori, mozda je bas tamo ona mitska cistoca i cistota, toliko opevavana i uzvisivana, a fosilna od netaknute starosti...? Vladimir ne ceka neko drugo vreme za putovanje do izvorista svojih nepoznanica, trazi resenja koja su ispunjujuca u svojoj tacnosti, makar bila nalik smrti, makar ga plasila do te iste smrti. Njegovo stvaralastvo je svojevrsno samoprogonstvo nalik cistilistu da mora odvesti (i pisca i citaoca) jedino do isceljenja, do sustine odgovora jer toliko stradalnistva i ponovnog ustajanja proporcionalno je jedino majstorstvu artiste na trapezu; i to bez zastitne mreze. (Tanjа Djurdjevic)

Roman Mostovi u nama istrazuje kompleksan svet mladih ljudi koji se suocavaju sa brojnim izazovima tokom svoje adolescentske tranzicije. Autorka brizljivo gradi pricu oko tema koje su svakodnevne i duboko ukorenjene u savremenom drustvu. Fokusirajuci se na likove Ane i Fedora, maturanata jedne beogradske gimnazije, roman istrazuje razlicite aspekte njihovog odrastanja, ukljucujuci vrsnjacko nasilje, samocu, gubitke i neprilagodjenost, kada se osecanja nesigurnosti i straha preplicu sa nadom i snagom da se prevazidju poteskoce, ali i pitanja ljubavi, slobode i izbora, i kako ti elementi uticu na formiranje licnosti tokom odrastanja. Iako govori o mladima, ovaj roman nije samo prica za mlade citaoce vec i za sve one koji traze dublje razumevanje ljudskih emocija i potragu za licnim identitetom u svetu koji cesto izgleda nemilosrdan i nepravedan.

Roman U sebi zatoceni vodi nas kroz turbulentni zivot Feodora Andrejevica Maksimova, srpskog gardijskog porucnika ruskog porekla, koji razocaran stanjem u Srbiji odlucuje da potrazi mir u Rusiji. Na putu ka Moskvi, u vozu srece misterioznog saputnika koji mu nudi neocekivane savete. Stigavsi u Redkino, Maksimov privremeno utociste pronalazi u porodicnoj kuci punoj secanja, a izlaz iz sivila svakodnevice u revolucionarnim clancima koje otkriva u novinama „Samosvest". Preko istih upoznaje i sarmantnu Nastasju Semjonovnu koja odmah osvaja njegovo srce, ali tada svet intriga pocinje da se plete oko njega... Uz dramaticne preokrete, priznavanje skrivenih osecanja i razotkrivanje porodicnih tajni, roman U sebi zatoceni prica je o iskupljenju, ljubavi i borbi za pravdu, koja ce vas drzati u neizvesnosti do poslednje stranice!

Spojivsi u sebi opise svakodnevice sa mitskom podlogom, roman „Saga o Feniksovoj smrti" smestio se medju dela danas sve popularnijeg magicnog realizma u knjizevnosti. Ovaj „mozaicki multiart roman u 42 scene", sto je ujedno i podnaslov romana, sastavljen je od 42 kratka fragmenta od kojih svaki kao moto ima jedno delo iz sveta likovne, muzicke ili filmske umetnosti. Za lakse razumevanje ovih naizgled nepovezanih crtica, autor nam je ostavio uputstvo u vidu sifara koje se nalaze na pocetku svakog poglavlja. Tako se, dok Nebojsa i njegovi prijatelji tragaju za Feniksom, citalac i sam krece kroz lavirint ostalih zanimljivih prica koje zauzimaju manje ili vece mesto u romanu kao celini.

U drugom delu drugog nastavka trilogije Paklena celija (Paklena celija 2: Grad terora II), borba se nastavlja nesmanjenom zestinom. Misel i Dzelat postaju bliskiji, stite jedno drugo u sve neizvesnijim sukobima sa ozivljenim obolelima, eksperimentalnim nakazama, ali i lokalnim bandama zivih. Sve se dodatno komplikuje kada u ovaj epicentar epidemije koja preti da postane pandemija stupaju i tzv. „Jurisnici", vojska obucenih specijalaca ciji je jedini zadatak da u ovom paklenom grotlu pronadju i oduzmu tajanstvenu bocicu sa eksperimentalnim uzorkom oznacenu kao Sample X. Bocicu koju je Dzelat poneo sa sobom kada je pobegao iz zatvora...

Paklena celija 2: Grad terora I nastavak je romana Paklena celija 1: Nocne more i deo istoimene trilogije. Ova napeta horor prica koja u svojoj pozadini krije i onu drugu, pricu o iskupljenju, ljubavi i borbi protiv zla, citaoce ce drzati na ivici sedista sve do svog uzbudljivog zavrsetka. Nakon dramaticnog bekstva iz strogo cuvanog zatvora na nepoznatoj lokaciji u Meksiku, zatvorenik Blek nadje se u pustinji prepunoj opasnosti. Odlucan u nameri da se dokopa granice i vrati kuci u SAD, njegov put kroz negostoljubivu divljinu pretvara se u trku za zivotom. Misel Rejnolds, naizgled obicna devojka, pokusavajuci da potisne mracne i traumaticne momente svoje proslosti, dolazi u Meksiko sa drustvom u posetu rodbini. Spletom neplaniranih okolnosti ubrzo biva prinudjena da se vrati kuci, u SAD. Kolima, jer se uzasava letova. Precicom koju joj je preporucio stric, kroz pustinjski predeo. Sudbina ih spaja kada Misel iscrpljena zaspi za volanom i kolima udari Volkota. Nasavsi se u dilemi da li da napusti mesto nesrece ili pomogne povredjenom coveku, Misel se ipak odlucuje za ovo drugo. Nesvesni uzasa koji ih ceka, boreci se usput svako sa sopstvenim demonima proslosti, ovo dvoje lagano se kolima krecu ka pogranicnom gradu Lusinu, mestu koje ce uskoro biti oznaceno kao Grad terora...

Tri ubistva. Jedna utvara. Jedan svedok beskucnik i jedan policijski inspektor koji su slicniji nego sto deluju. Drustvance osumnjicenih sa mnostvom tajni. Sta li su oni jos krili jedni od drugih i da li je mozda ta tajna odvela toliko ljudi u smrt? Ko je sledeci od njih na spisku misterioznog ubice? (Nebojsa Saikovski) Roman Mirjane Susic „Krvava cestitka" pokazuje borbu andjela i djavola na ramenu coveka ... njihovo prisustvo se itekako oseca. I jedan i drugi su svojstveni ljudskim bicima, urodjeni, ukorenjeni u nasim genima. Ali citajuci ovo delo izvodimo sledeci zakljucak - oni skloniji da se priklone djavolu cesto na licu nose masku andjela; a oni skloniji da se priklone andjelu - (voljno ili ne) nose masku zrtve. Sredine da li uopste ima, a sredina (da ne kazemo - zlatni presek) od izuzetne je vaznosti da bismo funkcionisali normalno, uravnotezeno, ljudski. (Dajana Lazarevic)

Pred citaocem je treca zbirka kratkih prica Borisa Misica. One su delimicno medjusobno uvezane, sa akterima koji se povremeno pojavljuju u razlicitim pricama, doprinoseci da pripovedac proizvede ambijent sa specificnim vezivnim tkivom. Tako, ako smo u „Vili satorici" imali vilinska i druga stvorenja za taj centralni motiv, a u „Nebeskim zvonima" vodene povrsine - reke, mocvare, jezera - kao popriste dogadjaja, u „Srcu Dinare" su srpske i balkanske planine odabrane kao mesto oko koga se odigravaju dogadjaji; oni su umnogome potaknuti samim osobinama odredjenog geografskog podneblja, ekosistema, odnosno planinskog masiva. Same price, medjutim, ne pocivaju iskljucivo na fikciji. U njima se prozimaju realisticki i istorijski dogadjaji sa svetom koji obicno pripada zanrovskoj literaturi. Pisac ih cesto kombinuje sa dogadjajima iz poslednjeg rata, i podstaknut dubokim licnim razocaranjem u covekovu prirodu i domete, cesto svoje aktere odvodi u usamljenicki zivot u kome oni srecu nalaze u drustvu medveda i zmija, zatim ptica, vukova i drugog zivotinjskog sveta. Obicno su tim usamljenicima pripisane najbolje osobine ljudskog roda. Pisac nas tako drzi u uverenju da za coveka kao vrstu nije sve izgubljeno i da, uprkos na prvi pogled pesimisticnim izgledima, covecanstvo ipak ima oaze dobrote na kojima se mogu graditi i optimisticna ocekivanja za buducnost.

Tragovima avgusta jedan je od onih romana koji se čitaju u dahu, a zatim čitaoce podstiču na dugo promišljanje. Ovoga puta na promišljanje o apsurdnostima ratova, gubicima, razorenim domovima, uništenim porodicama, ožiljcima na dušama koji nikada ne zarastu. Istovremeno i na promišljanje o nekom lepom, prohujalom vremenu, boljem životu u jednoj zemlji koje više nema i koja se mnogima sada čini samo kao jedan veliki, davni san. Jer ovo je priča prepuna emocija koja u svom prvom delu mami osmeh i sreću, a u drugom potoke gorkih suza, najpre vraća u svet bezbrižnog detinjstva, a zatim snažno baca u vrtlog zla. Priča o jednom životu kojeg više nema u zemlji koje više nema, priča o jednom narodu, srpskom, kojeg više nema u svojoj prapostojbini, priča o beskrajnoj ljubavi, priča o smrti jedne mladosti. Zato je za one koji ga pročitaju, ovaj roman svojevrsna smernica za nezaborav. Podsetnik. Razgovor sa nevidljivim prijateljem. O Oluji. O Koloni. O izdaji. O besmislu svega što se događalo i događa se. O bolu i gubitku. O životu nakon gubitka. O mladosti. O prvim ljubavima. O pravim ljubavima. O prvom poljupcu koji se nije desio. I neće. Nikad.

Smestena u turbulentno vreme neposredno nakon Drugog svetskog rata, roman Hajka potresna je prica o borbi izmedju dobra i zla, ljubavi i mrznje. Kroz sudbinu glavnog junaka, sumara Vukoja Kurjakovica koji se vraca sa Golog otoka gde je bio nepravedno zatocen, roman istrazuje granice izdrzljivosti kako covekovog tela, tako i njegove duse, njenu snagu, otpornost i sposobnost prastanja. Kriticki prikazavsi jednoumni sud posleratnog drustva, kada su ideologije cesto nadjacavale ljudskost i moralnost, pisac majstorski preplice preispitivanje proslosti sa hriscanskim prastanjem, dok nas vodi kroz emocionalni vrtlog junaka, cija katarzicna borba za pravdu i istinu osvetljava tamne strane ljudske prirode. Hajka je roman koji se cita u jednom dahu, ostavljajuci citaoca uznemirenim realisticnim osecajem bola povezanim sa minulim vremenom. Kroz pricu o nevinim zrtvama i surovim dzelatima, autor postavlja vecnu dilemu moralne borbe unutar samog coveka i istice vaznost ljudskosti u svetu ispunjenom licnim interesima i nepravdom.

Price Rasprodaja duse podsecaju nas da se dehumanizovana vremena i dogadjaji ne desavaju samo drugima. U ogranicenom, usudnom prostoru junaci ovih prica bore se da prezive. Na momente je to prezivljavanje bukvalno i svodi se na produzavanje zivota dan po dan, a na momente je to odrzavanje duse iznad mora besmisla koji okruzuje junake poput stvarne poplave. Na momente, postoje i duboke spoznaje, u kojima poput prosvetljenja akteri ovih prica sagledavaju svet kao da ga gledaju drugim ocima i upoznaju drugim culima. Price su ukorenjene u realisticku potku, ali cesto se razgranavaju i prozimaju magijskim realizmom da bi samim junacima, a takodje i citaocima posvedocile da postoje dimenzije pored i iznad ove nase stvarnosti i svakidasnjice. Obicaji i verovanja sa kojima se susrecemo u nekima od ovih proza uveravaju nas da nisu prazna prica i da postoji Usud koji nas ceka, ako ne na mostu, onda na cupriji, da naplati ono sto se mora platiti.

Sanja Trninic nas svojim kazivanjem uvodi u prepoznatljiv svet sadasnjice koji percipira snaznom emocijom i sposobnoscu da primeti detalj docaravajuci nam njegovu sustinu. Pisana zenskim pismom, prica nas vodi u prepoznatljive ambijente pa je prvi utisak neka vrsta prijatnosti, kao da nas sadrzaj neprimetno uvuce u sebe. Nemoguce je ne patiti i ne radovati se sa junacima prica i njihovim desavanjima. A na kraju utisak topline i zelja da prica traje duze. (Danijela Djordjevic)